Adolescencija je najosetljiviji razvojni period deteta posle perioda prvih godina odrastanja. Proces sazrevanja karakterističan za ovaj period traje od faze rane adolescencije (od 9 do 13 godina) do faze rane nezavisnosti (od 18 do 23 godine). Mlada osoba se nalazi pred razvojnim zadatkom da razreši ambivalenciju u odnosu prema porodici i socijalnoj okolini, kao i da izgradi osećanje ličnog identiteta. Cilj je njeno sazrevanje i individualizacija – proces prelaska od zavisnog deteta do mladog odraslog.
Osobe u periodu adolescencije se susreću sa mnogo aktuelnih pitanja: prihvatanje i adaptacija na telesne promene, pojačana potreba da se bude prihvaćen od društva vršnjaka, pojačana želja za samostalnošću, radoznalost za nova iskustva i istraživanja, promena interesovanja, kao i povremeni problemi u komunikaciji sa najbližima uz osećaj da ih niko ne razume. Sva ova pitanja mogu da prerastu u probleme i prepreke. Adolescenti mogu biti u situacijama kada im je ponašanje uslovljeno da bi bili socijalno prihvaćeni, a ovo je povezano sa osećajem nesigurnosti i manjkom samopouzdanja koje se javlja. Može im biti teško da donesu odluke ili se mogu često predomišljati, jer je ovo period čestog smenjivanja intenzivnih osećanja. Zbog toga im je ponekad teže da održe pažnju na učenju, a partnerske veze su kratke i dinamične.
Životni ciklus porodice sa adolescentom traje od puberteta (prve faze adolescencije) do odlaska deteta iz kuće. Da bi se uspešnije adaptirala praktični zadaci ove porodice su manje predvidiva pravila i rutine, stalno redefinisanje uloga, promena granica, balans kontrole i slobode i promena hijerarhije. Zadaci u oblasti emocija su fleksibilnost vezana za promene i za gubitak kontrole, strah od seksualnosti i odrastanja dece. Roditeljima period adolescencije može biti veoma zbunjujući. Oničesto teško razumeju i ne prihvataju da nešto što je važilo pre nekoliko meseci više nije prihvatljivo. Kod roditelja se javlja ljutnja iza koje se kriju strah i zabrinutost. Izazov ovog ciklusa za porodicu je održavanje dobrog kontakta roditelja i adolescenta, moguća „kriza srednjeg doba“ roditelja, kao i briga roditelja za sopstvene ostarele roditelje.
Pojava krize u porodici zavisi od aktuelnih izazova, nerazrešenih teškoća iz prethodnih životnih ciklusa i nerazrešenih teškoća iz prethodnih generacija. Nivo krize je povezan sa nivoom adaptacije i načinom kako ona utiče na funkcionalnost. Izuzetno je važan odnos roditelja prema promenama u adolescenciji koje su navedene. Najčešći razlozi zbog kojih adolescenti i porodice sa adolescentom traže stručnu pomoć su poremećaji ponašanja, depresija i poremećaji ishrane. Kriza destabilizuje porodicu, a destabilizacija utiče na povećanu anksioznost. Sa porastom anksioznosti može da se pojavi simptom.
Sistemski pristup porodične terapije omogućava razumevanje promene koja je nastupila i usmeravanje na ono što su porodične snage. Disfunkcionalost u porodici se ne shvata kao problem pojedinca ili da je u pojedincu problem, već se gledaju disfunkcionalni obrasci u porodičnoj komunikaciji, uverenjima i odnosima. Između roditelja i adolescenta nivo sukobljavanja zna da bude vrlo agresivan i protumačen kao nedostatak ljubavi, a u pozadini je osećaj nedovoljne pažnje, važnosti i poštovanja koji osećaju obe strane. Adolescent je osoba kome je još uvek potrebna podrška i ljubav roditelja, a roditelj ima potrebu da sačuva emocionalnu povezanost sa budućom mladom odraslom osobom.
Porodična terapija ispituje nove mogućnosti i traga za alternativama koje će biti adekvatnije i funkcionalnije. U porodičnoj terapiji klijent su porodični odnosi. Tokom seansi terapeut i porodica kao klijent zajedno se trude da stvore novi kontekst koji će napraviti prostor za nova pitanja, drugačiju komunikaciju i drugačija osećanja. Aspekti porodičnog funkcionisanja koji su značajni su porodična struktura, pravila, granice, uloge, moć, kao i novi prioriteti, novi obrasci ponašanja, revizija uverenja i rebalans snaga zajedništva i individualnosti. Potrebno je videti u kojim oblastima je porodična podrška dobrodošla i pronaći na koji način bi ta podrška mogla da se pruži i primi.
Zakazivanje seansi i informacije na broj telefona 066/285-066
#psihološkosavetovanje #psihoterapija #adolescenti #tinejdžeri #porodičnaterapija